Водичи и стратегије за учење

Контрола стреса

Шта је стрес

Симптоми стреса могу имати менталне, социјалне, и физичке манифестације. То су исцрпљеност, губитак или појачање апетита, главобоље, плакање, поспаност, или претерано спавање. Бег у алкохол, дроге, или неко друго компулсивно понашање није ретка појава. Осећај нервозе, фрустрације и апатије могу такође бити присутни.

Ако осећаш да стрес утиче на твоје студије, прва могућност је да потражиш помоћ у саветовалишту или код школског психолога.

Контрола стреса је способност да се задржи контрола када ситуација, људи, или обавезе поставе превелике захтеве. Шта можеш да урадиш да би управљао стресом? Које стратегије постоје?

Најважније:
Aко те стрес ставља у толико лоше стање да не можеш нормално обављати школске обавезе, не можеш нормално радити или имати нормалан социјални живот, потражи професионалну помоћ у својој школи или установи у којој студираш.

Погледај око себе
Види да ли нешто можеш променити или контролисати ситуацију
Постављај себи реалне циљеве
Смањи број обавеза како би избегао преоптерећење

Уради вежбу за смањење стреса помоћу приоритизовања/управљања пројектом

Избегавај стресне ситуације
Направи себи паузе барем на неколико минута, више пута у току дана.
Немој се преоптерећивати
Немој бринути о томе како ћеш обавити све своје обавезе. Сваки задатак обављај када дође ред на њега, или испланирај оне који су приоритетни
Не оптерећуј се небитним стварима
Када одређујеш приоритете, одабери само оне стварно најбитније ствари.
Научи како да се опустиш
Доказано је да медитација и вежбе дисања могу бити од велике помоћи. Вежбај чишћење свог ума од узнемирујућих мисли.
Селективно промени своје реакције,
само без претеривања. Обрати пажњу на проблематичне ствари и контролиши своје реакције на њих.
Погледај ствари из другог угла
Погледај како се други односе према идентичним ситуацијама. Ствари углавном нису толоко лоше колико их ти сам можеш учинити ако у старту имаш негативан став.
Избегавај нагло реаговање
Ако ти се нешто не свиђа не мораш да га мрзиш. Ако си нервозан – не мораш још и да паничиш. Океј је бити љут, али не и бесан. Не мораш бити и депресиван ако си тужан.
Учини нешто другима
Тако ћеш скренути мисли са себе.
Спавај довољно
Недовољно одмора само нагомилава стрес.
Вежбај
Бави се неком физичком активношћу – трчањем, тенисом, баштованством..
Не бежи од проблема
Алкохол и дрога могу прикрити проблем, али га не могу решити.
Изгради отпорност
Постоје многи узроци стреса. Концентриши се на један од њих и изгради боље реакције на тај узрок. Када то постигнеш, онда пређи на следећи. Потребно је времена, али ова техника веома помаже.

Буди позитиван
Немој да размишљаш у негативном правцу – о томе колико ти лоше иде, колико ће бити тешко у наредном периоду итд. Размишљај о томе колико си способан и колико имаш снаге да савладаш проблеме. Буди оптимиста!

Искористи стрес!
Ако га никако не можеш савладати, покушај га искористити на продуктиван начин. "Стрес може проузроковати боље памћење, уколико није претерано заступљен. Стрес повећава транспорт глукозе у мозак, који је користи да би произвео више енергије за неуроне. То повећава способност памћења. С друге стране, ако је стес дуготрајан и константно заступљен, може пореметити доставу глукозе у мозак" All Stressed Up, St. Paul Pioneer Press Dispatch, страна. 8B, Понедељак, 30. новембар 1998.

Превео Станко Милојевић [stankom {at} gmail.com], (Ниш, Србија)